„У природу природно“ је рад у виду видео снимка који представља истраживање ученика засновано на једноставним експериментима. Рад приказује како различити загађивачи утичу на различите врсте земљишта. У раду се истичу последице загађења земљишта као проблем који можемо решити само заједничким активностима свих нас.
Кратак видео “Да ли сутра постоји?” је рад на тему “Животна средина и климатске промене су важне”. Проблеми су представљени кроз разговоре између баке и деке са њиховим унуцима. Паралела је направљена између онога што је било некада и онога што ће тек бити, односно, између јуче и сутра. Говори се о пролазности и о буђењу људи. Својим поступцима одређујемо да ли на тему животне средине и климатских промена стављамо тачку или тачку зарез. Ово није само фиктивна прича, ово олако може бити будућност света. Важно је да будемо упућени у климатске промене и животну средину. Будуће генерације нису криве, али оне ће испаштати ако се као човечанство не пробудимо. Чак се и медвед пробуди из зимског сна на крају исте. Ми као људи нашим поступцима не штетимо само планети, већ штетимо и нама самима али и доводимо у питање будућност. Оно што је свима нама данас нормално и уобичајено некада можда неће бити. Замислите да Вам деца не знају како изгледају зеленило, чист парк, делфини и корњаче. Неће моћи да оду на пољану и удишу свеж ваздух. Зато Вам постављамо питање: Да ли сутра постоји?
Љубичаста боја симболизује моћ, племенитост, мудрост, достојанство, независност, инспирацију. Међутим, љубичасту боју ваздуху у многим градовима Србије дају штетне честице и гасови. Због тога је Србија заузела девето место на листи земаља по броју преурањених смрти услед загађења. Број болести насталих због загађеног ваздуха је многобројан. Сматрамо да свако од нас треба да схвати да је одговоран према другим људима и животу планете не само за време свог постојања, већ да мора бити одговоран и према људима који ће се тек родити. Зато треба да направимо тај први корак који ће нас ослободити себичности – да би једног дана нека деца могла слободно и здраво да ходају и живе. Овим радом дајемо допринос овој идеји ослањајући се на искуство и запажања стручњака која су нам помогла у изради рада. Непходно је да се људи суоче са овим подацима јер би пут ка опоравку од већ начињене штете требало да крене од истине. Ваздух је живот – њиме почињемо своје постојање, без њега напуштамо свет. Отимање ваздуха значи отимање живота. Ваздух нећемо сачувати мењањем распона индекса који се тиче његовог квалитета, већ стварним залагањем и деловањем у складу са прописима и одговарајућим дугорочним плановима. То је једини начин да љубичаста боја буде једино боја живота, а не боја која води ка болести и смрти.
Рад "Меда из Леденог града" представља низ илустрација повезаних у кратак филм, који скреће пажњу на последице климатских промена и загађења животне средине. Прича која прати главног јунака, Меду Снешка, на сликовит начин, објашњава у како су се тешкој ситуацији нашле животиње Северног пола. Упознаћете се са Снешковом породицом и пријатељима и кроз Снешково искуство схватићете колико су проблеми климатских промена и загађења животне средине опасани и штетни по животињски свет. Животиње нису криве за загађеност у којој живе, а ми смо ту да пробудимо свест о опасности и последицама, као и да подстакнемо друге да нам се придруже у очувању животне средине.
Поштовани свете, помози деци да уживају и диве се твојој доброти и мојој лепоти. Научимо децу, заједно, да од малих ногу брину о свету у коме живе, о биљкама и животињама и свему лепом што их окружује, а они ће, сигурна сам, сачувати наш свет и за будуће генерације. Због свог интереса човек је изменио мој изглед, а оно мало нетакнуте природе која још постоји, у великој је опасности да нестане. Не бринем ја због себе већ због тога што човек не разуме да угрожавањем животне средине угрожава и свој сопствени опстанак. Причај им о мени сваког дана и не дозволи да ме забораве! Твоја планета Земља.
У оквиру видеа бавили смо се најчешћим митовима везаним за улазак наше земље у Европску унију. Трудили смо се да на духовит начин разбијемо те митове. Видео је у потпуности ауторско дело ученика Рачунарске Гимназије Смарт Нови Сад, узраста 15 - 16 година. За сценарио, монтажу, снимање и режију био је задужен ученик Коста Јовановић.
Плакати урађени на тему Европе и ја који су презентовани у видо формату. Сваки има за циљ да покаже да Европска унија прави одрживи баланас у развоју животне средине и организације. Радови користе елементе који су купљени и за њим имамо лиценцу (аудио, фото, 3д).
Пут једне маске је у потпуности ауторско дело ученика Средње школе УШЋЕ из Београда. Ученици су овим кратким филмом желели да прикажу своје виђење пандемије Корона вируса. Николија, Невена и Виктор су кроз ауторске фотографије, видео снимке и цртеже су желели да дају свој мали допринос свестраном понашању младих људи - ученика њихове генерације и да их подстакну у ношењу маски и активном спречавању ширења Корона вируса. Први део филма, кроз историјат развоја пандемије 2019. године до 2022. године приказује да ученици приликом уласка у било који затворени простор треба да носе маске, а уколико их не носе треба да постоје савесни Корона редари који ће их усмерити на примерно и одговорно понашање. Такође приказали су и основне препоруке како се треба правилно понашати и заштитити себе и људе у околини од даљег ширења вируса. Затим, ученици су кроз један истаживачки део приказали основни састав и позитивно дејство маски које се налазе на тржишту и које су свима доступне. Такође, приказано је да су маске јако опасан - инфективан отпад, иако су нам нужно потребне и представљају неизоставни дневни "аксесоар". Ово је нарочито важно јер не постоји сигуран и безбедан начин рециклирања или безопасног одлагања маски на депоније, а грађани се свакодневно немарно понашају одлажући их где стигну. У трећем делу - анимирани стрип, је приказан дијалог младих људи (Николије, Невене и Виктора) који једни на друге могу утицати да почну да носе маске. У овом делу је представљено како две особе (Невена и Виктор) које савесно носе маску, кроз едукативни приступ утичу да трећа особа (Николија) почне да је носи. Ми као аутори: Николија, Невена и Виктор, са својим ментором проф. Даниелом се надамо да смо успели да дамо свој скромни допринос у буђењу свести младих људи у спречаванју ширења вируса пандемије COVID-19.
Промене у природи и последице климатских промена увек су видљиве голим оком сваком човеку, али шта оне представљају за природу, како се она осећа – о томе ретко ко размишља. Управо због тога, наш рад представља глас природе. Кроз стихове смо хтеле да је персонификујемо, пренесемо целом свету најтананије мисли скривене у свакој пори природе која нас окружује. Тако ћемо боље разумети и више ценити окружење које је део нас. Емпатијом човек увек боље разумева нешто што није директно његова бол, али то може постати. А свака порука или упозорење на опасност кроз стихове боље се памти. Нисмо желеле да поруку преносимо на уобичајен начин, већ да наша оригиналност остави траг за собом.
Ученици су осмислили рад као приказ утицаја људи, њихове свести и њиховог деловања на животну средину и климатске промене. Снимили су разговор са децом у вртићу о њиховом поимању животне средине и томе колико човек може да утиче на њу. Снимили су и разговор са пролазницима на тему шта очекују од локалне самоуправе, а шта сами могу да ураде по том питању. И на крају су разговорали са преставником локалне самоуправе о њиховим плановима и томе колика је свест људи о личном доприносу у једном овако важном питању. Циљ рада је био да се покуша доћи до одговора да ли мала места какво је Општина Рековац могу да се одупру општем тренду загађивања и уништавања животне средине. Водили су рачуна да се прибави сагласност родитеља деце из вртића која су учествовала у разговору.
