Незадовољство због уништавања природе ради инфраструктуре.
Мит: Никад је нећу стићи! Мишљење да Србија никада неће успети да уђе у Европску унију све присутнија је код становника наше државе. Од почетне велике наде и радости при потписивању Споразума о приступању ЕУ, преко стицања звања кандидата за ЕУ, до данашњих дана, нада за улазак Србије у ЕУ код њених становника све је мања, тако да је ишчезла и код многих великих заљубљеника у Европску унију. Зашто су поглавља дата Србији од стране ЕУ, нашој држави толико тешко остварива, непознато је како нама тако и великом броју становника наше државе. На нашем муралу Србија и ЕУ су приказане као девојке на три слике: првој где је Србија близу ЕУ, другој где се ЕУ удаљава од ње и трећеој на којој јој је ЕУ далека више светлосних година, тј. недостижна.
Блог-текст са темом Светки дан борбе против насиља над женама садржи насловну страну и странице 16.дана активизма против насиља над женама, Циљеви кампање и Галерија. У блогу су линкови ка видеу на Интернету и ка школском видеу из кампање ранијих година. У овом блогу су коришћене слике са интернета без ауторских права. Циљ блога је подизање свести о насиљу над женама и заштити од насиља и дискриминације.
Пут једне маске је у потпуности ауторско дело ученика Средње школе УШЋЕ из Београда. Ученици су овим кратким филмом желели да прикажу своје виђење пандемије Корона вируса. Николија, Невена и Виктор су кроз ауторске фотографије, видео снимке и цртеже су желели да дају свој мали допринос свестраном понашању младих људи - ученика њихове генерације и да их подстакну у ношењу маски и активном спречавању ширења Корона вируса. Први део филма, кроз историјат развоја пандемије 2019. године до 2022. године приказује да ученици приликом уласка у било који затворени простор треба да носе маске, а уколико их не носе треба да постоје савесни Корона редари који ће их усмерити на примерно и одговорно понашање. Такође приказали су и основне препоруке како се треба правилно понашати и заштитити себе и људе у околини од даљег ширења вируса. Затим, ученици су кроз један истаживачки део приказали основни састав и позитивно дејство маски које се налазе на тржишту и које су свима доступне. Такође, приказано је да су маске јако опасан - инфективан отпад, иако су нам нужно потребне и представљају неизоставни дневни "аксесоар". Ово је нарочито важно јер не постоји сигуран и безбедан начин рециклирања или безопасног одлагања маски на депоније, а грађани се свакодневно немарно понашају одлажући их где стигну. У трећем делу - анимирани стрип, је приказан дијалог младих људи (Николије, Невене и Виктора) који једни на друге могу утицати да почну да носе маске. У овом делу је представљено како две особе (Невена и Виктор) које савесно носе маску, кроз едукативни приступ утичу да трећа особа (Николија) почне да је носи. Ми као аутори: Николија, Невена и Виктор, са својим ментором проф. Даниелом се надамо да смо успели да дамо свој скромни допринос у буђењу свести младих људи у спречаванју ширења вируса пандемије COVID-19.
Свет данас је на прагу еколошке катастрофе. То је последица генералног немара људи и недостатка бриге за животну средину и целу планету. Наша прича има за циљ подизање свести, пре свега код младих људи и деце о значају очувања нашег окружења и средине у којој живимо. Деца сматрају ту тему досадном, безначајном и непотребном, и зато верујемо да ће наша занимљива прича помоћи младима да схвате значај бриге за животну средину. Аутори ове приче су ученици првог разреда наше школе који су сами написали причу и по њој направили анимацију. Дечак у овој причи представља младе људе који не воде рачуна о својој околини, али изненадним одласком у будућност увиђа да она није онаква какву очекујемо. Како би избегли сиву будућност, морамо одмах променити наш однос према природи док не буде сувише касно и да не бисмо оставили уништену планету генерацијама које долазе. Сузе дечака и девојчице симболишу искрено кајање које сви људи треба да осете. Постанимо милостиви према свим живим бићима на свету и сачувајмо све боје наше планете. :)
Промене у природи и последице климатских промена увек су видљиве голим оком сваком човеку, али шта оне представљају за природу, како се она осећа – о томе ретко ко размишља. Управо због тога, наш рад представља глас природе. Кроз стихове смо хтеле да је персонификујемо, пренесемо целом свету најтананије мисли скривене у свакој пори природе која нас окружује. Тако ћемо боље разумети и више ценити окружење које је део нас. Емпатијом човек увек боље разумева нешто што није директно његова бол, али то може постати. А свака порука или упозорење на опасност кроз стихове боље се памти. Нисмо желеле да поруку преносимо на уобичајен начин, већ да наша оригиналност остави траг за собом.
Тема: ЕУ у мом свакодневном животу Наслов : Бреме Конкурс „Европски дневник“ ми је омогућио да са апсолутном слободом мишљења прикажем друштвене и интелектуалне функције једног становника ове планете. На фотографији се налази приказ старице, која, као и свако биће, носи своје бреме. Налази се у природи где нема ничег лажног. Примећује се уравнотеженост њеног духа док балансира са непознатом бесконачношћу свог интелектуалног и емоционалног пртљага. У фотографију је пројектована мисаоност. Духовно бреме добија опипљив облик. Европску унију у мом свакодневном животу управо и симболише овај вид уметности, то јест да је најбогатији човек на свету духовно моћан човек.
Планета земља је наш дом. Да ли ће бити блистав и чист или мрачан и тужан... од нас зависи!
Градови у Србији имају велики проблем са загађењем ваздуха, воде, земљишта. Београд је међу најзагађенијим градовима у свету. Један од узрока јесте прекомерно коришћење фосилних горива. Последица загађења ваздуха у Србији је и погоршање здравља људи што је сасвим довољан знак популацији да је промена важна. Шта можемо учинити како бисмо променили ову чињеницу? Рад приказује одлазак фосилних горива у прошлост као императив. Ово је представљено мрачним, тамним небом које покрива густ дим из димњака као последицу коришћења фосилних горива у дну фотографије. Њихово место заузимају обновљиви извори енергије. Фотографија истиче коришћење соларних панела који као ресурс користе енергију Сунца као "чист" извор енергије. На фотографији се уочава белина снега и плаветнило неба, а у позадини се јасно види "чиста" планета као последица одговорног односа према животној средини. "Планету то не боли јер има на изволи"
Život u mraku, život u strahu, stalno u gardu - to nije moj izbor. Ja biram da se borim. Borim se sa sobom i prihvatanjem sebe, borim se sa osudom i sa beskrajnim neznanjem. Borim se za ljubav, za ono što jesam i kažem direktno - ja postojim, ja se ne bojim, ja živim život u boji!
