Незадовољство због уништавања природе ради инфраструктуре.
Тема: ЕУ у мом свакодневном животу Наслов : Бреме Конкурс „Европски дневник“ ми је омогућио да са апсолутном слободом мишљења прикажем друштвене и интелектуалне функције једног становника ове планете. На фотографији се налази приказ старице, која, као и свако биће, носи своје бреме. Налази се у природи где нема ничег лажног. Примећује се уравнотеженост њеног духа док балансира са непознатом бесконачношћу свог интелектуалног и емоционалног пртљага. У фотографију је пројектована мисаоност. Духовно бреме добија опипљив облик. Европску унију у мом свакодневном животу управо и симболише овај вид уметности, то јест да је најбогатији човек на свету духовно моћан човек.
Планета земља је наш дом. Да ли ће бити блистав и чист или мрачан и тужан... од нас зависи!
Градови у Србији имају велики проблем са загађењем ваздуха, воде, земљишта. Београд је међу најзагађенијим градовима у свету. Један од узрока јесте прекомерно коришћење фосилних горива. Последица загађења ваздуха у Србији је и погоршање здравља људи што је сасвим довољан знак популацији да је промена важна. Шта можемо учинити како бисмо променили ову чињеницу? Рад приказује одлазак фосилних горива у прошлост као императив. Ово је представљено мрачним, тамним небом које покрива густ дим из димњака као последицу коришћења фосилних горива у дну фотографије. Њихово место заузимају обновљиви извори енергије. Фотографија истиче коришћење соларних панела који као ресурс користе енергију Сунца као "чист" извор енергије. На фотографији се уочава белина снега и плаветнило неба, а у позадини се јасно види "чиста" планета као последица одговорног односа према животној средини. "Планету то не боли јер има на изволи"
Život u mraku, život u strahu, stalno u gardu - to nije moj izbor. Ja biram da se borim. Borim se sa sobom i prihvatanjem sebe, borim se sa osudom i sa beskrajnim neznanjem. Borim se za ljubav, za ono što jesam i kažem direktno - ja postojim, ja se ne bojim, ja živim život u boji!
Загађеност на планети Земљи је огромна. Да би то спречили треба да уведемо више ветрењача ради чистијег ваздуха. На раду су приказана поља сунцокрета и ветрењаче у позадини. План је да се кроз ову слику промовишу ветропаркови који су значајни за екологију и животну средину.Uticaj zagađenja vazduha na ozonski omotač, sto dovodi do prodiranja štetnih UV zraka i zagrevanje zemlje.
Оно што ме привукло овом призору је судар два контрастна пејзажа. Један је одевен у свежину и зеленило, други је пуст и огољен, људском руком свучен. У централном делу фотографије, у фокусу мог ока, био је део оног предела, где се види да су шуме посечене, а природа начета. У том односу вегетације и пустоши, престанка и трајања, ликвидације и обнављања, одиграва се борба између смрти и живота, између природе и човека. Меланхолични тон овога призора, на којем се осећа одсуство сваке животне вибрације нас опомиње да имамо обавезу да са лица земље скинемо терет наше небриге. Призори овог пустошења могли би суверено да владају нашом планетом, ако се на време не опоменемо и превентивно не делујемо. Исход ове борбе зависи искључиво од нас!
Поремећај годишњих доба, поплаве, суше, смог, топљење леда на половима и глечерима,... И још много другиш катастрофа које не можете ни да замислите. Градови ће бити под водом, животиње ће се смањити, нестаће цивилизације и то све због нас. Да бисмо задовољили наше потребе за енергијом неограничено сагоревамо угаљ, нафту и природни гас, што доводи до великог оштећења наше земље. Њена плућа се уништавају и полако нестају. Дрвеће вапи за помоћ, а ми се не трудимо довољно. Треба да се потрудимо да што више пешачимо, возимо бицикл, изолујемо наше домове, трошимо што мање енергије и једемо мање меса. Али пре свега треба да схватимо да су климатске промене јако озбиљан проблем, а да је животна средина нешто без чега не можемо. Линк за насловну фотографију: https://www.domzdravljanis.co.rs/danas-se-obelezava-svetski-dan-klimatskih-promena-4-novembar/
Овај конкурс запао ми је за око још прошле године. Одлучила сам се да ове године бродом дођем и до Европе. Путујући сам стварала и упознала животну средину Власинског језера. Природне лепоте и реткости овог подручја су велике, као такозвана плутајућа острва која настају при дизању водостаја језера. Ово је за мене било дивно искуство, спојила сам се са природом и уживала у чарима Власинског језера.
