Загађење ваздуга је постало један од највећих проблема данашњице. Свакодневни проблеми које изазива остављају великe последице на здравље људи, мења им животе. Овакав проблем се мора решити, при томе, сваки појединац може направити велики напредак. Потребно је проширит људску свест о климатским променама које сами изазивамо. Тренутно у свету доста људи се плаши саме помисли о изласку ван дома. Обавештавају нас о загађености ваздуха и говоре нам уколико је опасно проводити време на отвореном, али у највећем броју случајева и сами је можемо осетити. Мој град, који би требало бити познат као значајна тачка српске историје, простор који негује сећање на велике догађаје и важне личности, област која се може похвалити задивљујућим природним лепотама је тренутно познат као један од градова који се налазе при врху скале загађености ваздуха на Балкану. Загађење је постало и видљиво голим оком, осећам његово присуство свакодневно.
На фотографији је пуж ког сам затекла једног дана на хигијенској маски, крај ограде фирме у Чачку. Фотографијом сам желела да дочарам неминовност утицаја Ковида не само на људе, већ и животиње. Ковид је постао део животне средине и малог пужа, који се скућио на Ковид маски.
Тужна је слика оронулих зграда који се налазе у непосредној близини центра града, а још тужнији њихов положај у односу на модерне зграде које их окружују. Фотографија која приказује некадашњи хотел Турист, подсећа на место страве, рупу која тера на најгоре мисли и осећања. Готово уз само двориште Основне школе, годинама се урушава кућа која је давно напуштена и предтавља велику претњу. Посебно ме заинтересовала кућа необичног изгледа која се бори сама са собом.Не да се - држи се, али пропада. Стиди се своје немоћи, јер је окружена луксузним зградама и скупоценим аутомобилима. Стари објекти пропадају, али се у њиховом изгледу задржало нешто природно и топло. На жалост, нестају под притиском хладних савремених објеката.....
Без обзира на пол, узраст, веру, боју коже или инвалидитет, сви смо ми једнаки. Боримо се против дискриминације! Заједно можемо да мењамо свет! Различитост нас чини посебнима и стога, ширимо љубав, а не мржњу! Стоп насиљу, дискриминацији, расизму! Подржимо младе, подржимо људе са инвалидитетом, роме, LGBTIQ, подржимо сваког на овом свету! Сви су посебни, сви су једнаки!
Ова слика представља виђење данашњег човека који гледа природу, а најчешће на друштвеним мрежама. Услед корона вируса њуди су се отуђили и затворили оквир мобилног смарт телефона који служи да побољша данашњи начин живота и олакша исти. Људи су у прошлости све више и више бежали из шуме (село) на загрејани бетон у већим градовима. Самим тим када оду у тај град они често постају отуђени и немају никакав контакт са природом. Ипак, у последње време људи се враћају у своје најздравије окружење - у природу. Беже из градва у села у потрази за миром, и тишином, лепотама, здравим ваздухом, водом... Данашњи човек стално бежи, а ипак има потребу да своје драге и лепе тренутке објави на друштвеним мрежама. И тако је и настао овај рад. Рад је замишљен као виђење данашњице- када се све врти на мрежама које преовадавају у друштву. Ипак, парадоксално, природа је свуда око нас. Нема потребе гледати је на Инстаграму- довољно је обићи околину свог места. Да бисмо чували природу, морамо је прво приметити. Животна средина је наше најважније место боравка- а ипак, она нема своје налоге на мрежама, одакле добијамо највише информација. Човек може да живи у складу са природом. Бројне ноћи које смо пријатељи и ја провели спавајући под шатором то и доказују. Уживамо учећи од природе. Потребно је сачувати птице, дугу, шуму, траву, брег... Пут ка томе је да их прво уживо упознамо и уживамо. Бројне акције на локалном, националном и међународном нивоу нас охрабрују да кренемо у овом смеру. Инспирацију можемо да нађемо погледавши примере из различитих дела Европе. Али је важно да је прво нађемо- у себи. Рад приказује виђење природе данас. На сликама се налазе фотографије разних лепота које нас окружују- и које нам природа пружа. Свака од забележених фотографија је тренутак сам за себе свака има своју симболику и лепоту тренутка у коме је настала. Као и увек, све је у оку посматрача. Камен, Птица, Сунце, Ветар, Облак имају толико тога дивног да представе и пруже- али нису на друштвеним мрежама. Човек, такође, може и треба да живи у оваквом окружењу и да у здравој животној средини ужива- уживо. Хајде да живимо у корак са природом!
Рад на тему ,,животна средина и климатске промеме су важне" приказује планету (глобус) која, као последица слабљења озонског омотача и глобалног загревања, гори. Дечак који држи глобус је млад (инспирисано казивањем ,,на младима свет остаје") и гледа у своју будућност. Он осећа тугу, разочарење и бес у исто време. Тугу осећа због свих лепих погледа, природе и животиња које нестају, а замењују их зграде, путеви и аутомобили. Разочарење, јер зна да он сам не може ништа да промени, и да ће ускоро доћи до ,,тачке без повратка", те да ће све шансе за очување планете бити изгубљене. Бес осећа према претходним генерацијама, које су себично искористиле ресурсе и радиле одређене ствари не размишљајући о последицама. То би значило да ватра на глобусу, поред глобалног загревања, може да представља дечакове емоције, односно ,,ватру" у њему.Овај рад упрошћено и сурово приказује тренутну и будућу ситуацију на нашој земљи.
Услед сече прашума на острву Борнео, ова врста орангутана изумире. Више нису само они у питању, већ и многи други наши рођаци-примати. Тренутно је једини спас за њих зоолошки врт, где се они осећају несрећно. Њихова тужна лица и погледи вриште да желе помоћ. Најтужније јесте када прочитате описе у кући примата и на сваком пише ,,Предатор-човек". Нису само примати угрожени, већ и још стотине животињских врста и то све због утицаја човека. Освестимо се и спасимо животиње које су само колатерална штета људске себичности.
Животна средина је све више загађена. На сваком кораку се налазе отпаци различитих материјала, чија разградња може трајати вечно. За то време се у атмосферу ослобађа велика количина угљен-диоксида и других, по нас штетних, материја. У исто време долази до повећања ефекта стаклене баште, а самим тим и до многобројних климатских промена, које не доносе ништа добро. Природа нам на тај начин попут бумеранга враћа за свако наше претходно (не)дело. Зато је неопходно да заштитимо планету, јер тако, заправо, штитимо сами себе!
Око саме Еропске Уније испреплетани су митови који бацају сенку на њу и стварају одбојност код недовољно информисаних људи.Ова фотографија треба да демантује уверења људи да ће Србија уласком у Европску Унију изгубити свој интегритет,веру и обичаје и да покаже да је циљ ЕУ да обезбеди најбоље и најбезбедније производе за своје становништво.
Lepote planine Tare, uslikano sa vidikovca koji se tamo nalazi, dočaran živom prirodom (cvećem).
