“Ваздух који дишем” / 162

Школа: Економска школа
Сваке секунде док ово пишем,
нестаје ваздух који дишем.
Похлепа влада, пустоши шуме,
да ли ико вапај природе разуме?!
Хаити поплављен, Аустралија гори,
против људског немара природа се бори.
Неко ће рећи једно стабло више-мање,
као да ће баш оно изменити глобално стање.
А истина је да није важно да ли су то САД или Кина,
јер све нас под овим небом мучи измењена клима.
Панчићеве оморике има све мање,
еколози кажу, алармантно је стање.
У облацима дима храст и буква нестају,
да секу шуме људи не престају.
Научници нису успели вештачки ваздух да створе,
зато људима преостаје једино пошумљавањем да се боре.
Надам се да је моје излагање било јасно,
зато Европо делуј, јер једног блиског дана може бити касно.

Evropskidnevnik
Evropskidnevnik